Marihuana.
Šta je ona zapravo?
Koliko dobro ili loše utiče po nas?
Kanabis (Marihuana) je osušeno lišće biljke Cannabis sativa, koje se koristi kao opojna droga i za medicinske svrhe.[1] Često se i cela biljka naziva marihuana. Ona je jedno od najblažih i najslabijih halucinogenih sredstva.
Kanabis sadrži psihoaktivni delta-9-tetrahidrokanabinol (Δ9-THC). On je jedno od preko 400 jedinjenje u biljci, uključujući druge kanabinoide, kao što su kanabidiol, kanabinol, itetrahidrokanabivarin, koji mogu da proizvedu senzorne efekte za razliku od psihoaktivnog dejstva THC-a.[2]
Lepota je u oku posmatrača. Iz perspektive jednog hedoniste, marihuana je stvar kojom čovek u 21. veku može svašta inovativno da doprinese svetu u korisne svrhe za ljudsku zajednicu.
Prvi put sam je probao u svojoj šesnaestoj godini. Kao potpuni laik, iz priče svojih vršnjaka i krugu ljudi u kom sam se kretao ovo mi je predstavljeno kao najzabavnija stvar u tim godinama i ne mogu da kažem da mi nije bilo interesantno jer je to bilo na velikom odmoru za vreme školske nastave. Drugi put u svom životu, odlučujem da je konzumiram u svojoj sedamnaestoj, posle malo više od godinu dana. Tada, znajući ne mnogo, ali više, doživeo sam prvi efekat. Na fudbalskom terenu, u sitne sate te večeri, vreme sam provodio sa prijateljima i bili smo spremni da uradimo stvar za koju smo se svi odlučili. Ležao sam sa svojim prijateljem i gledajući u nebo video kako zvezde padaju na nas. Jedinu emociju koju sam mogao da ispoljim bejaše radost i sreća.Treći put je konzumiram sa čovekom za kog nisam znao da je bio duboko u ovim vodama, opet malo više od godinu dana. Tada sam imao period posle raskida veze. Kao sa svojim novim poznanikom, provodio sam često vreme sa njim uz konzumaciju, jer je njemu to bila svakodnevnica. Posmatrajući ga, upoznavao me je više sa ovom vrstom droge i krenuo sam da otkrivam nove vrline i mane ovoga neznajući šta me očekuje. U periodu od nekoliko meseci svoje slobodno vreme provodim sa njim kao delom svog novog društva, doživljavam trans i postajem blago zavistan. Jednoga dana naišao sam na konkurs za policajca. Neznajući mnogo o životu, na početku svoje samostalnosti to mi se učinila kao poprilično izvanredna ideja o savršenstvu života. Odlučujem da poboljšam svoje fizičke sposobnosti i prestajem sa konzumacijom. Došao je dan testiranja svih kandidata, ali nisam prošao. Poraz mi je teško pao. Nisam neko ko može to lako da preboli. Par meseci kasnije, uz život sa svojim roditeljima prijateljstvo sa starim prijateljem iz muzičke škole se nastavlja. Najsrećniji sam bio kada bih vreme proveo sa njim uz marihuanu koja mi tada počinje predstavljati satisfakciju i postaje mi navika. Posle mesec dana se razbolim i prestajem na devet dana. U međuvremenu shvatam da manje vremena provodim sa porodicom i obraćam pažnju na sebe, ali onda zbog nemaštine koja je bila prisutnija nego ikad, vratim se lošim navikama. Dva meseca kasnije , posle nekoliko ozbiljnijih svađa, zbog nerađenja ničega, sa roditeljima, odlazim u prestonicu da započnem svoju novu karijeru - u ulozi "Pizza" majstora. Jedinu osobu koju sam poznavao u blizini bila je jedna devojka koja me je nasumice upoznala sa svojim momkom. Pošto sam ljubitelj urbanizma, saznajem da je momak takođe i odlučujemo da dođemo u kontakt sa marihuanom. Neko vreme nakon toga selim se u drugi kraj, dobijam posao šankera i ulazim u novu, ali kratku vezu. Momku moje poznanice(gore navedene) dešava se slična stvar da upozna žensku osobu sa kojom počinje da provodi većinu slobodnog vremena i nesvesno naše prijateljstvo utihne u tih san. Sa svojom devojkom odlučujem da konzumiram novu vrstu opojne droge, sve dok jednog dana nisam kolabirao zbog nemanja kontrole. Uspevam da se otrgnem svemu i počinjem da budem fizički aktivan i prestajem na dva meseca, selim se u novi stan kao početak novog života i tada dobijam bolje radno mesto, plaćenije. U tom periodu, doživeo sam novu vezu i raskid. Nastavak prijateljstva, pauza je nestala. Imavši novo iskustvo pohlepnosti (novca) moja konzumacija marihuane prerasta na veći deo dana sve do nonstopne halugecionosti i počinjem da se zabavljam više nego što treba uz alkohol i cigarete, sa kojima sam već imao bliži kontakt. Za svoj dvadeseti rođendan dobio sam količinu novca jedne prosečne srpske plate kao poklon. Verovali ili ne, bejah izbačen na ulicu, bez krova nad glavom. Odlazim u "tattoo" studio i radim prvu tetovažu (iako sam je planirao pre probanja marihuane, tako da smatram da ovo nema veze ni sa čim). Upoznajem novo društvo, ljubitelje ove biljke i postajem deo njih. Ovo mi se dešava u veoma kratkom periodu od nekoliko meseci i posle tridesetak dana dobijam iznenadni otkaz. Od svoje ušteđevine uz finansijsku pomoć familije se selim. Jednoga dana kada smo trebali da se vidimo taj momak i ja, desilo se nešto loše. Policija ga je uhapsila i dobio je tri meseca zatvora. Padam u veću vrstu depresije i odlučujem i prepuštam se zlu da bih imao besplatno konzumiranje kako za sebe tako i za svoje društvo koje mi je jedino ostalo. Taj krug prijateljstva počeo je da se širi i ne mnogo kasnije odlučujem da degustiram novu vrstu droge, ali pošto moje telo ne izaziva zavisnost ovo se više nikada nije desilo. Upoznajem devojku koja bi se uklopila u moj život, jer mi je, kao što se vidi iz priloženog, ovo sada to postalo, ali na moju sreću i steknuto iskustvo o vezama, zaobilazim je. Iz dana u dan zlo je sve više raslo u meni i postao sam loš čovek i da bih to ispravio, odlučio sam da spasem jednog dečka kako ne bi završio na pogrešan način.
Prvi put sam je probao u svojoj šesnaestoj godini. Kao potpuni laik, iz priče svojih vršnjaka i krugu ljudi u kom sam se kretao ovo mi je predstavljeno kao najzabavnija stvar u tim godinama i ne mogu da kažem da mi nije bilo interesantno jer je to bilo na velikom odmoru za vreme školske nastave. Drugi put u svom životu, odlučujem da je konzumiram u svojoj sedamnaestoj, posle malo više od godinu dana. Tada, znajući ne mnogo, ali više, doživeo sam prvi efekat. Na fudbalskom terenu, u sitne sate te večeri, vreme sam provodio sa prijateljima i bili smo spremni da uradimo stvar za koju smo se svi odlučili. Ležao sam sa svojim prijateljem i gledajući u nebo video kako zvezde padaju na nas. Jedinu emociju koju sam mogao da ispoljim bejaše radost i sreća.Treći put je konzumiram sa čovekom za kog nisam znao da je bio duboko u ovim vodama, opet malo više od godinu dana. Tada sam imao period posle raskida veze. Kao sa svojim novim poznanikom, provodio sam često vreme sa njim uz konzumaciju, jer je njemu to bila svakodnevnica. Posmatrajući ga, upoznavao me je više sa ovom vrstom droge i krenuo sam da otkrivam nove vrline i mane ovoga neznajući šta me očekuje. U periodu od nekoliko meseci svoje slobodno vreme provodim sa njim kao delom svog novog društva, doživljavam trans i postajem blago zavistan. Jednoga dana naišao sam na konkurs za policajca. Neznajući mnogo o životu, na početku svoje samostalnosti to mi se učinila kao poprilično izvanredna ideja o savršenstvu života. Odlučujem da poboljšam svoje fizičke sposobnosti i prestajem sa konzumacijom. Došao je dan testiranja svih kandidata, ali nisam prošao. Poraz mi je teško pao. Nisam neko ko može to lako da preboli. Par meseci kasnije, uz život sa svojim roditeljima prijateljstvo sa starim prijateljem iz muzičke škole se nastavlja. Najsrećniji sam bio kada bih vreme proveo sa njim uz marihuanu koja mi tada počinje predstavljati satisfakciju i postaje mi navika. Posle mesec dana se razbolim i prestajem na devet dana. U međuvremenu shvatam da manje vremena provodim sa porodicom i obraćam pažnju na sebe, ali onda zbog nemaštine koja je bila prisutnija nego ikad, vratim se lošim navikama. Dva meseca kasnije , posle nekoliko ozbiljnijih svađa, zbog nerađenja ničega, sa roditeljima, odlazim u prestonicu da započnem svoju novu karijeru - u ulozi "Pizza" majstora. Jedinu osobu koju sam poznavao u blizini bila je jedna devojka koja me je nasumice upoznala sa svojim momkom. Pošto sam ljubitelj urbanizma, saznajem da je momak takođe i odlučujemo da dođemo u kontakt sa marihuanom. Neko vreme nakon toga selim se u drugi kraj, dobijam posao šankera i ulazim u novu, ali kratku vezu. Momku moje poznanice(gore navedene) dešava se slična stvar da upozna žensku osobu sa kojom počinje da provodi većinu slobodnog vremena i nesvesno naše prijateljstvo utihne u tih san. Sa svojom devojkom odlučujem da konzumiram novu vrstu opojne droge, sve dok jednog dana nisam kolabirao zbog nemanja kontrole. Uspevam da se otrgnem svemu i počinjem da budem fizički aktivan i prestajem na dva meseca, selim se u novi stan kao početak novog života i tada dobijam bolje radno mesto, plaćenije. U tom periodu, doživeo sam novu vezu i raskid. Nastavak prijateljstva, pauza je nestala. Imavši novo iskustvo pohlepnosti (novca) moja konzumacija marihuane prerasta na veći deo dana sve do nonstopne halugecionosti i počinjem da se zabavljam više nego što treba uz alkohol i cigarete, sa kojima sam već imao bliži kontakt. Za svoj dvadeseti rođendan dobio sam količinu novca jedne prosečne srpske plate kao poklon. Verovali ili ne, bejah izbačen na ulicu, bez krova nad glavom. Odlazim u "tattoo" studio i radim prvu tetovažu (iako sam je planirao pre probanja marihuane, tako da smatram da ovo nema veze ni sa čim). Upoznajem novo društvo, ljubitelje ove biljke i postajem deo njih. Ovo mi se dešava u veoma kratkom periodu od nekoliko meseci i posle tridesetak dana dobijam iznenadni otkaz. Od svoje ušteđevine uz finansijsku pomoć familije se selim. Jednoga dana kada smo trebali da se vidimo taj momak i ja, desilo se nešto loše. Policija ga je uhapsila i dobio je tri meseca zatvora. Padam u veću vrstu depresije i odlučujem i prepuštam se zlu da bih imao besplatno konzumiranje kako za sebe tako i za svoje društvo koje mi je jedino ostalo. Taj krug prijateljstva počeo je da se širi i ne mnogo kasnije odlučujem da degustiram novu vrstu droge, ali pošto moje telo ne izaziva zavisnost ovo se više nikada nije desilo. Upoznajem devojku koja bi se uklopila u moj život, jer mi je, kao što se vidi iz priloženog, ovo sada to postalo, ali na moju sreću i steknuto iskustvo o vezama, zaobilazim je. Iz dana u dan zlo je sve više raslo u meni i postao sam loš čovek i da bih to ispravio, odlučio sam da spasem jednog dečka kako ne bi završio na pogrešan način.
U životu kraj dođe svemu. Ako me pitate za marihuanu, lenjost je neželjeni efekat, a verujte mi na reč, to je najgora mana koju čovek može da poseduje za ljudski organizam i njegovo telo. U zavisnosti od (ne)raspoloženja može da bude veoma loša i na ljudsku psihu, do mere velikih depresija od koje se, zbog nje postaje veliki gurman, ali tada je prekasno! Zahvaljujući ispravno izgrađenoj ličnosti i jakom karakteru, ovim blogom svoju malu priču završavam, iako, po rečima naučnika, čovek postaje ekspert posle deset hiljada časova provođenja u nečemu, a to vreme još uvek nije došlo.
